Malo koji dogadjaj ima takav pravno politički značaj kao što je slučaj revolucije 1789. godine i prekretnica vremena.
Revolucija u pravom smislu te reči uvela je novi ideološko pravni koncept i proširila ideje širom sveta o pravima dostojanstvu slobodi i ravnopravnosti gradjana.
Kao teorijska osnova nastaje iz ideja čuvenih književnika , slobodnih mislilaca, pojedinaca, boema, filozofa…
Viktor Igo, Prudon, Žan Žak Ruso, Monteskje, Dzon Lok, David Hume, Johan Wolfgang von G(o)ethe i td..
Osnovna borba je usmerena na slobodi i ravnopravnosti kao i o podeli vlasti, ograničenoj volji i moći vladajućih struktura.
Podela vlasti izvršena je na tri tzv. grane koje se medjusobno kontrolišu i zakonski su ograničene kao što su izvršna, zakonodavna, sudska za razliku do tadašnjih feudalnih vlasti i despotkoj vladavini monarha kao vrhovnog vazala.
Pad monarhije otvorio je slobodni razvoj čoveka najviše u nauci, umetnosti, tehnologiji i racionalizaciji , no hronologija dogadjaja nije davala do očekivanih rezultata tako da su period nakon revolucije zahvatila konflikte unutar već podeljene Francuske. Tu je zastupljen i rast Napoleona koji je u dobroj meri obesmislio vladavinu prava podeljenih na tri grane vlasti. No, paradoksalno upravo Napoleonov Kodeks je proširen na osvojene provincije, što je bio osnov gradjanskih prava u tim oblastima. Često se Napoleonovi ratovi smatraju relaltivnim pogledom , za neke su to bili osvajački dok za druge oslobadjajući sukobi od monarhista i feudalnih privilegija klerika tj. sveštenstva širom Evrope.
Code Civil koji je ranije imao i naziv Napoleonov Kodeks
Načela na kojima je izrađen bila su: jednakost svih pred zakonom, nezavisnost prava od religije i garancija privatnog vlasništva. Zakonik je ukinuo povlastice na temelju rođenja, dopustio slobodu veroispovesti, i precizirao da poslove u državnoj upravi mogu dobiti najkvalifikovaniji ljudi za taj posao. Za izradu zakonika sastavljena je komisija od četiri eminentna pravnika, koji su ekspresno obavili posao, tako da je on stupio na snagu 1804.god. Napoleonov zakonik bio je naglašeno jasno napisan i provedljiv zakon, veliki korak u sređivanju stanja i pravne zbrke, zamenivši prethodno šarenilo feudalnih zakona. Američki istoričar Robert Holtman ga smatra jednom od retkih dokumenata koji su uticali na celi svet.
Mnogi pravni akti se nalaze ratifikovani u državama Evrope.
Danas, oformljen je i evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu. Iako nema obavezujuću presudu predstavlja autoritetno telo zaštite prava fizičkih i pravnih lica kako za članice Evropske unije tako i države koje nisu članice. Od gradjanskih prava i zakonodavstava izdvojio bih i pravne odluke koje se tiču informaciono tehnoloških spora.
- pravo na privatan i porodični život
- zaštita podataka o ličnosti
- sloboda izražavanja
- pristup informacijama
- biometrijski podaci
- poverljivost komunikacija
- i mnoga druga.
Ljudska prava i slobode 